-Šok je SINDROM koji nastaje kao posledica poremećene cirkulacije i hipoprefuzije tkiva koji sekundarno dovode do funkcionalnih i morfoloških oštećenja organskih sistema.
- Klasifikacija šoka (ima više podela) : 1. Kardiogeni (insuficijencija srčane pumpe i insuficijencija punjenja desnog srca kao npr. kod tamponade srca, tenzionog pneumotoraksa, plućne embolije, disekantne aneurizma aorte) 2. Cirkulatorni a) hipovolemijski (hemoragije, gubitak krvne plazme kod opekotina npr. , gubitak tečnosti i elektrolita kod bubrežne insuficijencije npr. ) b) distributivni (anafilaktički šok, neurološke povrede i lekovi kao npr. barbiturati i antihipertenzivi) 3. Celularni tj. septični (toksini bakterija, virusa ...)
-Patofiziologija šoka se odvija u dve faze: 1. Kompenzovana kada organizam uspeva održati normalan arterijski pritisak i perfuziju vitalnih organa. Javlja se periferna vazokonstrikcija, a zbog hipoksije na periferiji se odvija anaerobna glikoliza pa se javlja i metabolička acidoza. 2. Dekompezovana faza počinje kada počne opadati arterijski pritisak i perfuzija vitalnih organa. Tada dolazi do ireverzibilnih oštećenja kao i DIK-a (diseminovana intravaskularna koagulacija).
-Klinička slika: Nemir, bledilo, otežano disanje, pa prestanak disanja, gubitak svesti, puls je nemerljiv, cijanoza usana; *** smanjena satna diureza (20ml/h a normalno je 50ml/h i to je najsigurniji pokazatelj anafilakse), paralitički ileus, stres ulkusi, insuficijencija jetre, paralitički ileus, stres ulkusi ....***
-Terapija šoka: 1. Nadoknada tečnosti, tačnije hemodinamska optimizacija, 2. CPR (kardio pulmonalna reanimacija), 3. Korigovanje acido-bazne ravnoteže, 4. Lečenje oligurije tj. treba povećati satnu diurezu, 5. Antibiotici, 6. Antikoagulantna terapija |
